О књизи: 2024 / Лудвиг Витгенштајн је један од највећих филозофа двадесетог века, који ради на пољу логике, филозофије ума и језика као форме ума. Витгенштајн је веровао да се језик не може разумети ван контекста у коме се користи: како се контекст мења, мења се и семантичко значење језика. Све ово личи на „језичку игру“, скуп метода, а не на теорију, али Витгенштајн је веровао да је то једини начин на који дисциплина може да изгледа, стално принуђена да се прилагођава својој променљивој теми, Француз постмодернистички филозоф, даје другачије тумачење Витгенштајнових „језичких игара”. Према Лиотару, „језичке игре” треба да означавају појединачне системе у којима се производе независна правила за њихову активност. У постмодерној ери, каже Лиотар, претходне филозофске доктрине великих размера (метанаративи) изазивају скептицизам. Схватамо неспојивост наших тежњи, уверења и жеља, и из тог разлога постмодерност карактерише велики број микронаратива.